pave_zaninovic

Dr. Pavo Zaninović, dr. vet. med., spec. za med. psov in mačk
-interna, kirurgija, ortopedija, reprodukcija

Ustanovil je prvo zasebno kliniko za male živali v Sloveniji. Spada med pionirje razvoja t.im. male prakse pri nas. Diplomiral je v Zagrebu, magisterij in doktorat je opravil na Veterinarski fakulteti v Ljubljani, kjer je začel opravljati svoj poklic najprej kot strokovni sodelavec, kasneje pa kot asistent in docent za področje Bolezni in zdravstveno varstvo mesojedov. Je avtor številnih strokovnih in poljudnih objav in aktiven udeleženec na mnogih mednarodnih in domačih veterinarskih strokovnih srečanjih.

Pod njegovim mentorstvom se je izoblikovalo veliko veterinarjev, ki so se izšolali za pridobivanje znanj s področja zdravljenja in zdravstvenega varstva hišnih živali.

JAZ IN MAČKE

Od nekdaj imam rad mačke. Prvo črno kepico so mi prinesli iz sosednje vasi. Mačkica je bila prava dama in še danes, pri svojih osemnajstih letih, je Tina pojem elegance.  Dvanajst let ji je družbo delala Isa, najpametnejša muca, kar sem jih kdaj spoznal. Našel sem jo v Visu. Revše je bilo napol mrtvo. Oskrbel sem jo in Issa je odšla z mano v Slovenijo. Nekaj let za Isso sem  z otoka  prinesel oranžno belega mačkona. Sonček je bil pravi zaščitnik mačkic. Za Tino in Iso je skrbel celih devet let, jaz pa sem jima poklonil pesem.

Moje mačke

Bilo je mačaka raznih
za naših boljih dana,
umilnih, lijepih i maznih
kao sa naslovnih strana.

Poklonik sam ljepote
i ništa tu ne mogu,
mene su dobre mačke
oduvjek rušile s nogu.

Kad bi me sreo sa nekom,
koji za mačke mari,
reko bi zelen od jala,
uh, kakva mačkica, stari!

Sve su mi bile drage,
sve sam ih volio jako
i svakoj odan sam bio,
jednoj po jednoj, dakako.

No usud mi je život
stumbao naglavačke,
kad su u njega ušle
dvije fatalne mačke.

Obe besramno mlade
tihe i gipke ko sjene,
sklone igrama divljim
opčinile su mene.

Prva je bila Tina,
prekrasna boginja crna,
gracilnog tijela i kretnje,
divlja i plaha, ko srna.

Druga, princeza prava
s crvenim pramom vrh glave.
Oći duboke ko more,
tirkiznozelenoplave.

Lijepa i pametna, ljudi
dal toga igdje ima?
To se dogoditi može
samo u najludjim snima.

Tina se mazila rijetko,
sa tremom kao na probi,
no znala je skočiti name
čak i u dnevnoj sobi.

Issa, princeza mala
sa puno takta po danu,
noću se stiskala k meni
u sobi na divanu.

Ljeto je prošlo u trenu,
prošla je jesen i zima.
Jedina briga mi bješe
koja me radije ima?

Prolječe unese nemir
u naše živote male,
obje su odjedanput
noću izlazit stale.

Tinu sam satima čeko.
Stiskao šake do boli.
Kamo to izlazi noću?
Koga to potajno voli?

Ni Issi krepost nije
bila baš jača strana.
I ona je skitala noću,
a spavala preko dana.

Teško se mirim s time.
No, to im je u rodu.
Znamo da dobre mačke
vole noć i slobodu.

Samnom se maze zimi
Ili kad pada kiša,
a s izlazaka noćnih
često mi donesu miša.

Takva je narav mačja :
okrutnost i milina.
Takve su sve mačke svijeta,
takve su Issa i Tina.